Stručni ispit za lice za BZR: Kompletan vodič kroz pripremu, polaganje i novi zakonski okvir

Polaganje stručnog ispita za sticanje licence lica za bezbednost i zdravlje na radu predstavlja ključan korak za sve koji žele da se profesionalno bave ovom važnom i odgovornom oblastí. Proces je zahtevan, obiman, a često i ispunjen nedoumicama. Ovaj članak ima za cilj da na jednom mestu pruži sveobuhvatnu silku: od prijave i pripreme, preko iskustava onih koji su već položili, do analize predstojećih izmena zakona i sistema obnavljanja licence putem bodovanja. Spremite se za detaljno istraživanje teme koja direktno utiče na stotine profesionalaca u Srbiji.

Osnove: Šta je potrebno za polaganje i kako izgleda proces?

Stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu organizuje Uprava za bezbednost i zdravlje na radu. Za prijavu je potrebno podneti obrazac 1A, dokaz o uplati takse i overenu kopiju diplome visokoškolske ustanove. Važno je napomenuti da, prema važećim propisima, za polaganje ispita nije uslovljeno određenim tipom fakulteta, mada se u javnosti i među kandidatima često spominje ovaj zahtev u kontekstu predloga novog zakona.

Ispit se sastoji iz četiri dela: opšteg dela (međunarodni i domaći pravni izvori), pismenog dela (izrada akta o proceni rizika za dato radno mesto), i posebnog dela koji obuhvata usmenu odbranu procene rizika i odgovaranje iz brojnih pravilnika i uredbi. Nakon položenog ispita, stiče se pravo na izdavanje licence koja važi pet godina.

Iskustva sa polaganja: Šta kažu oni koji su prošli kroz to?

Na osnovu brojnih iskustava koja kandidati dele, može se izvući nekoliko ključnih zaključaka. Organizacija polaganja je standardizovana: poziv stiže oko dva meseca nakon prijave, a sam dan ispita počinje u 9 časova prozivanjem po azbučnom redu. Prisustvo maski i rukavica je postalo redovna mera. Ispitivači, među kojima se najčešće pominju Marina Furtula i Željko Ćurguz, opísani su kao stručni, a uglavnom i korektni, spremni da pomognu ako kandidat pokaže osnovno znanje.

Pismeni deo - procena rizika - za mnoge predstavlja najveći izazov. Kandidati dobijaju nasumično odabrano radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, krojаč, viljuškаrist) i u roku od dva sata moraju da sastave akt. Dozvoljeno je korišćenje sopstvene liste opasnosti i štetnosti i odabrane metode (npr. Kinney), dok je korišćenje šire literature zabranjeno. Ključno je tačno utvrditi da li je radno mesto sa povećanim rizikom, jer od toga zavodi potreba za navođenjem preventivnih mera. Česta greška je neprepoznavanje ovog faktora.

Pitanja na usmenom delu variraju, ali neka se konstantno vraćaju. U opštem delu to su: prava naših državljana u zemljama EU, principi prevencije prema Direktivi 89/391, obaveze poslodavca i zaposlenog. U posebnom delu, od kandidata se očekuje da detaljno poznaju odredbe pravilnika o buci, vibracijama, mašinama, građevinskim radovima, azbestu, biološkim štetnostima i dr. Posebna pažnja posvećuje se graničnim i akcionim vrednostima (za buku, vibracije), kao i tehničkoj dokumentaciji za mašine.

Priprema za ispit: Skripta, kursevi ili samostalan rad?

Pitanje pripreme je lično i zavisi od prethodnog znanja i iskustva. Mnogi kandidati koriste specjalizovane skripte koje se prodaju putem različitih kanala (često preporučene na forumima). Ove skripte predstavljaju sažete verzije neophodnih propisa, ali njihova ažurnost može biti upitna s obzirom na česte izmene. Kliučni dokument za pripremu je Pravilnik o programu, načinu i visini troškova polaganja stručnog ispita, jer u prilogu sadrži tačna pitanja i spisak svih propisa koji dolaze u obzir.

Kursevi i obuke, koje nude razne agencije i institucije, nisu obavezni, ali mogu biti od velike pomoći, naročito kandidatima koji nisu iz struke. Pružaju sistematizovan pregled gradiva i mogućnost direktnih konsultacija. Međutim, brojni kandidati su uspešno položili ispit i samostalnom pripremom, temeljnim čitanjem originalnih pravilnika dostupnih na sajtovima nadležnih ministarstava.

Za deo procene rizika neophodno je vežbati na konkretnim primerima. Savet je da se unapred pripreme obrasci za nekoliko različitih zanimanja (sa i bez povećanog rizika) kako bi se stekla rutina i uštedelo vreme na ispitu.

Najčešće nedoumice i pitanja kandidata

Tokom priprema, kandidate muči niz pitanja na koja je teško naći precizan odgovor. Evo nekih od njih:

• Da li je šumarstvo i poljoprivreda i dalje u programu? Prema poslednjem pravilniku, Pravilnik o merama zaštite na radu u šumarstvu je izbačen iz obaveznog spiska. Pravilnik za poljoprivredu i dalje jeste na listi.
• Koliko se čeka na polaganje? U normalnim okolnostima, oko 6-8 nedelja od prijave. Situacija sa pandemijom je ponekad otežala organizaciju i produžila čekanje.
• Šta ako padnem samo jedan deo? Ako položite opšti deo i pismeni (procenu rizika), a padnete posebni deo (praviлnike), prilikom sledećeg polaganja plaćate 70% punog iznosa i polažete samo taj deo koji Vam je ostao.
• Koja radna mesta su sa povećanim rizikom? To su mesta gde postoji opasnost od pada sa visine (zidar, krovopokrivač), rada u dubini (jamski radnik), rada sa eksplozivom, hemikalijama, itd. Presudan je zaključak same procene.

Budućnost posla lica za BZR: Novi zakon, licence i sistem obnavljanja kroz bodove

Ono što trenutno najviše zabrinjava postojėću zajednicu lica za BZR jeste nacrt novog zakona. Prema njemu, za obavljanje poslova pod nazivom "saradnik" ili "savetnik" bi bio neophodan fakultetski diplom iz oblasti tehničko-tehnoloških nauka (minimum 240 ESPB bodova). Ovo bi direktno ugrozilo položaj mnogih stručnjaka koji nemaju takav tip obrazovanja, a imaju dugogodišnje iskustvo i položen stručni ispit.

Ipak, u nacrtu se pominje i tranzicioni period i mogućnost za one sa minimalno pet godina iskustva da nastave da obavljaju poslove. Ovde se javlja još jedna ključna novina: sistem obnavljanja licence putem bodovanja. Naime, licenca koja se izdaje nakon položenog ispita važila bi pet godina. Za njeno obnavljanje, pored administrativne takse od oko 3000 dinara, neophodno bi bilo skupiti određeni broj bodova kroz dodatna usavršavanja, edukacije i seminare iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Dokazi o ovim aktivnostima podnosili bi se uz zahtev za obnovu.

Ovaj sistem, poznat u mnogim evropskim zemljama, ima za cilj kontinuirano unapređenje znanja i praćenje novih trendova i propisa. Međutim, u našem kontekstu izaziva zabrinutost zbog potencijalne birokratske opterećenosti i troškova koji padaju na teret pojedinca. Takođe, ostaje nejasno ko bi bio akreditovan za održavanje takvih edukacija i koliki bi tačno broj bodova bio potreban.

Procena rizika u praksi: Između teorije i stvarnosti

Jedna od najživljih diskusija među stručnjacima tiče se upravo procene rizika. Kandidati na ispitu uče teorijski okvir, ali praksa često pokazuje drugačiju sliku. Kao što je jedan iskusni saradnik rekao: "Između teorije i prakve stoji jaz". U praksi se procene često rade "otprilike", pod pritiskom poslodavca da se rizik "nivelise", kako bi se izbegli troškovi preventivnih mera. Ovo dovodi do situacije gde se na papiru rizik čini zanemarljivim, dok je u stvarnosti radnik svakodnevno izložen opasnosti.

Problem je višestruk: od nedovoljno kompetentnih lica koja rade procene, preko poslodavaca koji ne ulažu u bezbednost, do samih radnika koji zanemaruju ličnu zaštitnu opremu. Kao posledica, Srbija i dalje ima jednu od najgorih statistika povreda na radu u Evropi. Stoga, položen ispit i licenca su tek početak. Prava vrednost i odgovornost ogledaju se u svakodnevnom angažovanju za stvarno bezbednije radno okruženje, a ne samo u ispunjavanju formalnih uslova.

Zaključak: Priprema, istrajnost i praćenje promena

Polaganje stručnog ispita za lice za BZR je maratonski poduhvat koji zahteva ozbiljnu, sistematizovanu i dugotrajnu pripremu. Ključ uspeha leži u razumevanju šire slike - ne samo učenje napamet, već i shvatanje medusobne povezanosti propisa iz radnog, zdravstvenog i tehničkog prava. Iskustva prethodnika su neprocenjiv resurs, jer pružaju uvid u stvarna očekivanja komisije.

Istovremeno, neophodno je biti svestan dinamičnog zakonodavnog okruženja. Predlog novog zakona i sistem obnavljanja licence kroz bodovanje ukazuju na tendenciju ka većoj profesionalizaciji i kontinuiranom obrazovanju u ovoj oblasti. Bilo da će novi zakon biti usvojen u predloženom obliku ili ne, jasno je da će se standardi postepeno podizati.

Za sve koji su na putu ka licenci, glavna poruka je: fokusirajte se na kvalitetnu pripremu, koristite sve raspoložive resurse i nemojte odustajati od prvog neuspeha. Ulaganje u znanje iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu nije samo put ka licenci - to je investicija u zaštitu ljudskih života, što je najviši cilj ove plemenite profesije.