Prezime u Braku: Lični Identitet, Tradicija i Težak Kompromis

Odluka o prezimenu nakon udaje je mnogo više od puke formalnosti. To je emotivno, socijalno i često i političko pitanje koje dotiče same temelje ličnog identiteta, porodičnih vrednosti i društvenih očekivanja. Dok za neke predstavlja jednostavnu i radosnu promenu, za druge je to duboko lična borba između onoga što žele i onoga što im se čini da moraju. Bezbroj je priča, bezbroj je različitih stavova, a svaka odluka nosi svoj teret.

Koren sukoba: "Tako se to radi" protiv "Ovo sam ja"

U srži mnogih neslaganja leži sukob između tradicije i ličnog izbora. Tradicionalni pogled, često nazivan patrijarhalnim, vidi promenu ženinog prezimena u muževljevo kao prirodan i obavezan korak. To je simbol prelaska iz jedne porodice u drugu, stvaranja novog, jedinstvenog celina pod jednim imenom. "Tako se to radi", "Sve žene u porodici su tako uradile", "Da bismo bili prava porodica" - ove rečenice odjekuju u mnogim razgovorima pred venčanje.

Sa druge strane, za mnoge žene, ali i muškarce, prezime nije samo etiketa. To je deo ličnog identiteta koji se gradi decenijama. Pod tim imenom su završavale škole, gradile karijere, sticale prijatelje. Odricanje od njega može da se oseti kao odricanje od dela sebe, svoje istorije i svojih korena. Kao što jedna učesnica diskusije kaže: "Ja nosim prezime svog oca i neću ga menjati zbog toga jer ne povezujem to sa njim već sa svojim ličnim identitetom." Osećaj gubitka identiteta je nešto što tradicionalni pristup često zanemaruje.

Šta je u stvari na tapetu: Pritisak, ucenjivanje i strah od osude

Nažalost, razgovori o prezimenu često izlaze iz okvira zdrave diskusije i prerastaju u pritisak i ucenjivanje. Priče o parovima kojima je venčanje stavljeno na čekanje ili čak otkazano zbog spora oko prezimena nisu retkost. Izjave poput "ako ne uzmeš moje prezime, raskidam veridbu" otkrivaju duboku nesigurnost i želju za kontrolom, umesto želju za partnerskom saglasnošću.

Pored pritiska od strane budućeg supružnika, dolazi i pritisak okoline - porodice, prijatelja, pa čak i potpunih stranaca. Žene koje odluče da zadrže svoje prezime ili da dodaju muževljevo često se suočavaju sa nepozvanim komentarima. Bivaju etiketirane kao "emancipovane" u pežorativnom smislu, "kokoske" ili one koje "prave sebe važnim". Sa druge strane, one koje uzmu muževljevo prezime mogu biti optužene za nedovoljnu privrženost sopstvenoj porodici ili za pokornost patrijarhatu. Kako jedna učesnica primećuje: "Nikada nisam očekivala... da ću trpeti ovakve kritike i komentare kad kažem da sam dodala njegovo prezime uz svoje."

Moguća rešenja: Od kompromisa do čvrstog stava

Zakon u Srbiji, na sreću, nudi fleksibilnost i daje prostor za lični izbor. Osnovne opcije su:

• Zadržati samo svoje devojačko prezime.
• Uzeti samo muževljevo prezime.
• Zadržati svoje i dodati muževljevo (maksimalno dva prezimena).
• U retkim slučajevima, muž može da uzme ženino prezime ili da dodaje.

Dodavanje prezimena se često nameće kao idealan kompromis. Omogućava ženi da zadrži vezu sa svojim identitetom i porodicom, a istovremeno usvaja simboličnu vezu sa mužem i budućom porodicom. Međutim, ni ova opcija nije bez izazova. Ponekad se suočava sa birokratskim komplikacijama (iako su one često preuveličane) ili društvenim podsmehom. Ipak, za mnoge parove ovo je rešenje koje donosi mir i zadovoljstvo obema stranama.

Ključno je da odluka bude dogovorna i da potiče od razumevanja, a ne pritiska. Kako jedna iskrena refleksija sugeriše: "Odluka o prezimenu u braku, tj. reakcija budućeg muža na ženinu odluku, mnogo govori o samom odnosu prema ženi." Muškarac koji poštuje ženinu ličnost i identitet će težiti da nađe rešenje koje je njoj prihvatljivo, bilo da je u pitanju njeno, njegovo ili oba prezimena.

Šta ako se predomislim? Promena perspektive tokom vremena

Osećanja oko prezimena mogu da se menjaju. Neke žene koje su sa entuzijazmom uzele muževljevo prezime kasnije dožive kajanje i osećaj gubitka. Druge, koje su tvrdoglavo odbijale da ga promene, nakon rođenja deteta možda požele da imaju isto prezime kao njihovo dete, što donosi novu dimenziju emotivnom računanju. Važno je znati da je promena prezimena nakon venčanja moguća, iako podrazumeva birokratske procedure. Lična sreća i osećaj autentičnosti trebalo bi da budu prioritet.

Zaključak: Vaš izbor, vaša priča

Na kraju, ne postoji univerzalno ispravan odgovor. Brak zaista nije u prezimenu, već u ljubavi, poštovanju i zajedničkom životu koji grade dve osobe. Prezime može biti simbol te zajednice, ali ne i njen garant. Najvažnije je da odluka proizilazi iz iskrenog razgovora, uzajamnog poštovanja i razumevanja da je svako od nas vlasnik svog identiteta.

Kao što je jedna mudra opservacija istakla: "Prezime ne znači ni ljubav prema svojoj porodici ni gubljenje identiteta... prezime ništa ne znači za brak. Ko hoće svoje neka uzme, ko neće neka menja. Čista formalnost i ne vredi trošiti energiju na tu odluku." Možda je suština upravo u tome - da svoju energiju usmerimo na gradnju čvrstog, podržavajućeg partnerstva, gde će se pitanje prezimena rešiti lako, jer će biti zasnovano na ljubavi, a ne strahu od osude ili slepom poštovanju tradicije. Bezbroj je puteva, a vaš je jedinstven.